Italijanski čempres (Cupressus sempervirens), poznat i kao toskanski čempres, jedna je od najprepoznatljivijih slika mediteranskog pejzaža — uska, tamnozelena silueta duž puteva i vrtova Toskane. Sve više se sadi i u srpskim dvorištima koja teže tom mediteranskom stilu. Ali čim se pomene, stiže i isto pitanje: da li uopšte preživljava naše zime?
Odgovor je da, uz jedan uslov koji objašnjavamo u nastavku — plus zašto grane najčešće žute i suše (a to gotovo nikad nije razlog koji ljudi prvo posumnjaju), kako i gde ga saditi, i kolika mu je nega zaista potrebna.
Da li italijanski čempres podnosi srpske zime?
Italijanski čempres podnosi mraz do oko -15°C. To je solidna otpornost, ali znatno niža od tuje ili lejlandija, koji podnose -20°C do -30°C — čempres je jednostavno manje hladnootporan, jer je vrsta iz toplijeg, mediteranskog podneblja.
Za veći deo Srbije to i dalje znači da uspeva bez problema, pogotovo:
- U zaštićenim mikrolokacijama — uz južni ili zapadni zid kuće, u unutrašnjem dvorištu, izvan hladnih vetrova
- U urbanim sredinama — gradovi su u proseku par stepeni topliji od okolnih otvorenih terena
- U južnijim i nižim predelima zemlje
Oprez je opravdan u otvorenim, izloženim položajima u severnijim krajevima (severna Vojvodina, viši i hladniji tereni), gde temperature u oštrim zimama mogu pasti ispod -15°C — tu je najbolje saditi ga uz zaštićen zid, ili razmotriti otporniju vrstu ako je lokacija baš izložena.
Zašto se italijanskom čempresu suše grane — pravi uzroci
Kad grane čempresa počnu da žute ili se suše, gotovo svako prvo posumnja na mraz. U praksi je uzrok mnogo češće nešto sasvim drugo.
| Kako izgleda | Uzrok | Rešenje |
|---|---|---|
| Sušenje počinje od dna ili jedne strane, zemlja često vlažna | Trulež korena od stajaće vode (najčešći uzrok) | Poboljšajte drenažu, smanjite zalivanje |
| Pojedinačna grana se suši, lepljiva smola na kori te grane | Gljivično oboljenje kore (rak grana) | Uklonite zaraženu granu, dezinfikujte alat posle rezanja |
| Vrhovi grana braon posle oštre zime, na izloženom mestu | Zimska šteta (mraz ispod -15°C ili jak hladan vetar) | Zaštićen položaj, zaštita mladih sadnica prve 2–3 zime |
| Blago žućenje dubljih, starijih grančica u jesen | Normalna sezonska promena | Nije potrebna intervencija |
1. Trulež korena od stajaće vode (najčešći uzrok)
Ovo je, iskustveno, ubedljivo najčešći razlog sušenja italijanskog čempresa u srpskim dvorištima — mnogo češći od mraza. Čempres je mediteranska vrsta navikla na suvo, propusno tlo, i izuzito loše podnosi vlažan, teško dreniran koren — lošije od skoro svih drugih četinara koje uzgajamo. Teška glinovita zemlja, nizak teren gde se voda zadržava, ili prečesto zalivanje dovode do truleži korena.
Rešenje: pre sadnje proverite drenažu — ako voda posle kiše stoji na tom mestu duže od par sati, poboljšajte je (drenažni sloj šljunka na dnu sadne jame, podignuta gredica) ili birajte drugu lokaciju. Zalivajte umereno, nikad "za svaki slučaj".
2. Gljivično oboljenje kore (rak grana)
Čempresi su podložni gljivičnim infekcijama kore koje izazivaju sušenje pojedinačnih grana, često praćeno lepljivom smolom koja izbija iz kore na mestu infekcije. Širi se lakše na oslabljenim biljkama (stres od suše, rana od orezivanja).
Rešenje: čim primetite zaraženu granu, uklonite je rezom u zdravo drvo, dobrih par centimetara ispod vidljive štete, i dezinfikujte alat pre sledećeg reza da ne prenesete infekciju.
3. Zimska šteta
Na izloženim, otvorenim lokacijama, posebno u severnijim delovima Srbije, oštra zima sa temperaturama ispod -15°C ili jak hladan vetar mogu isušiti i pobronzati vrhove grana.
Rešenje: saditi na zaštićenom mestu; mlade sadnice u prve 2–3 zime dodatno zaštititi netkanim tekstilom sa izložene strane.
Sadnja italijanskog čempresa — gde i kada
Pozicija: puno sunce, po mogućstvu zaštićeno od najhladnijih zimskih vetrova.
Zemlja: presudna je dobra drenaža — čak i suvo, siromašno zemljište mu odgovara više nego vlažno i teško tlo.
Vreme sadnje: proleće ili jesen.
Razmak: zahvaljujući izrazito uskoj, kolonoidnoj formi (0,5–1,5 m širine), sadi se mnogo gušće nego širokolisno drveće — odlično se uklapa u uske prolaze i aleje gde druga drveća ne bi stala.
Potpora: mladu sadnicu je dobro privezati za kolac prve 1–2 godine, dok se koren ne učvrsti — jak vetar ili mokar sneg mogu je saviti.
Nega italijanskog čempresa
- Zalivanje: redovno prve 1–2 godine dok se ne ukoreni; posle toga izrazito je suvotolerantan i zalivanje je retko potrebno
- Đubrenje: nije neophodno na plodnijem tlu; na siromašnom, đubrivo za četinare u proleće
- Rezidba: nije obavezna — prirodno zadržava usku formu; po želji blago skratiti u proleće
- Zaštita zimi: potrebna samo mladim sadnicama na izloženim, hladnijim lokacijama
Italijanski čempres u brojkama
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Otpornost na mraz | Do -15°C |
| Brzina rasta | 30–40 cm godišnje |
| Visina u zrelosti | 10–15 m |
| Širina (kolonoidne forme) | 0,5–1,5 m |
| Sunce | Puno sunce |
| Zemlja | Dobro drenirana, podnosi i suvo/siromašno tlo |
| Rezidba | Nije obavezna |
Česta pitanja o italijanskom čempresu
Da li italijanski čempres podnosi mraz u Srbiji?
Da, do oko -15°C — dovoljno za veći deo zemlje, uz zaštićen položaj u hladnijim, izloženim krajevima.
Zašto se italijanskom čempresu suše grane?
Najčešće zbog stajaće vode i truleži korena, ne zbog mraza — provera drenaže je prvi korak. Pojedinačna grana sa smolom na kori ukazuje na gljivično oboljenje.
Kakva zemlja je potrebna?
Pre svega dobro drenirana — suvo tlo mu više odgovara nego vlažno i teško.
Koliko brzo raste?
Umereno brzo, 30–40 cm godišnje, dostižući 10–15 m visine uz vrlo usku širinu.
Gde kupiti italijanski čempres u Srbiji?
U Rasadniku Tilija u Pločici (kod Kovina) nudimo italijanski čempres uz dostavu i sadnju širom Srbije. Naručite italijanski čempres — pogledajte aktuelnu cenu i dostupnost, ili nas pozovite na 063 88 70 837.
